Bog i vreme
Књига има за циљ да представи поглед на време Светог Григорија Ниског. Допринос ове студије је у сагледавању Св. Григоријевог погледа на време као синтезе учења Св. Александра Александријског, Св. Атанасија Великог и Св. Василија Великог усмерених против аријанског становишта о постојању одређеног раздобља између Оца и рађања Сина са једне стране, и космолошке проблематике везане за стварање света развијене од стране Филона Александријског, Оригена и Светог Методија Олимпског са друге стране. Св. Григорије развија веома оригинално учење о раздобљу или растојању, које је истовремено и временско раздобље сапостојеће творевини, и онтолошко растојању између Бога и творевине. На основу овог учења Св. Григорије даље развија четвороструки поглед на време. Прво, природно и континуирано космолошко време је одређено кружним кретањем планета и звезда и главна карактеристика овог времена је природа. Друго психолошко време, одређено опажањима које душа има, одликује се сећањем на прошлост и надом у будућност. Карактеристика овог времена је слобода, јер се оно састоји у низу погодних тренутака за чињење добра. Трећа врста времена је историјско време, које свој праволинијски ток добија на основу краја свог кретања које је у Богу. На основу ове есхатолошке перспективе ово време прелази у век, у коме се наставља стално духовно узрастање створених бића. Четврту и последњу временску категорију одликује есхатологија остварена у Оваплоћењу Логоса, чиме се спасење творевине са краја историјског времена, премешта у сам историјски процес. Присуством Логоса Божијег на земљи, како кроз Оваплоћење или кроз Цркву као Тело Своје, божанска вечност пресеца временски ток, преображавајући ток космолошког и историјског времена у вечно постојеће тренутке.